NAPUŠTENA DEVOJKA
7. januar 1934.
Otišao je jutros
preko svih prešao pragova,
ostala sam sama;
ali sja od zlatnih tragova
života moga tama.
Otišao je jutros
sa prvim lišćem niz vodu,
niz mutni talas rečni;
ali oni što zauvek odu
kao bogovi postaju večni.
Njegovo srce je od kosti
tvrđe bilo i od kremena;
ali ja plačem od samilosti,
ja bih težinu njegovog bremena
na sebe uzela.
Otišao je jutros,
mirno je prošao kraj raspeća,
kraj ruže što uz stazu cveta;
ali moja ljubav još kao sveća
praznična gori sveta.