Danica Marković

NOĆNA IDILA

I brda, i polja, sve okolom spava,
Tek žubor potoka tišinu preseca
I kapanje rose što u noći jeca.
A kroz oblačiće mesec prosijava.
To s visine luna baca svetlost bledu
Na visoka drva u dugačkom redu. 

Izmaglica sjajna uzdigla se gore,
Kradeći se u vis kroz mirnu dolinu,
Pa tananim velom obvila planinu
I na njenom vrhu porušene dvore.
A drum se belasa put naših koraka
Kao gorostasna, izbledela traka.

Iz prvih cvetića ljubičice skromne
Uzdiže se himna vedrome proleću,
I sa ovim drugim akordi se spleću
Iz predela daljnih prirode ogromne.
I tu, sred lepota što se krugom roje,
Udare srdaca slušamo nas dvoje.